Genetičko testiranje više nije rezervisano samo za naučne laboratorije; ono postaje ključni alat u modernoj zdravstvenoj zaštiti. Osnovni cilj ovih testiranja u preventivnoj medicini nije da predvide budućnost sa potpunom sigurnošću, već da identifikuju specifične varijacije u DNK koje mogu ukazati na povećan rizik od određenih stanja.
Kada govorimo o preventivi, najvažnije je razumeti koncept predispozicije. To što test pokaže postojanje određenog genetskog markera ne znači da će se bolest razviti, već da postoji genetska sklonost. Ovo saznanje omogućava pojedincu i njegovom lekaru da kreiraju specifičan plan praćenja, učestalije sistematske preglede ili modifikaciju životnog stila. Edukacija o tome kako čitati rezultate i razgovor sa genetičkim savetnikom ključni su faktori koji sprečavaju pogrešnu interpretaciju podataka.